27.10.2014
Историјат
У оквиру Главног ђенералштаба 5. фебруара (24. јануара по старом календару) 1876. године, Указом кнеза Милана Обреновића IV, као претеча Војног архива, формирано је посебно (треће) одељење са задатком да „прибира историјска дата“ и пише ратну историју, чува целокупну архиву и руководи ђенералштабном библиотеком. Тиме је утемељено прво институционализовано бављење војном историјом и чување целокупне архиве у српској војсци.
Заслуге да се у војсци оснује прва војна архивска установа припадају професору историје и географије у Артиљеријској школи, уједно и првом начелнику, поручнику Јовану Драгашевићу (1836 – 1915), који је током година свога службовања стигао до чина пуковника и почасног ђенерала. У свом писменом обраћању министру војном, поручник Драгашевић је 3. јуна (15. јуна по старом календару) 1865. године предложио да се у војсци формира одељење за организовано прикупљање војне архивске грађе и писање војне историје. Свом предлогу прикључио је и два рада: „Пројекат начина сакупљања грађе за српску ратну историју“ и „Начин како да се сакупља грађа за нову српску ратну историју“.
Са развојем архивске службе у Војном архиву мењала се организациона структура и организација послова. По завршетку Првог светског рата Историјско одељење наставља континуитет свог постојања, али од тада у саставу новоформираног Ђенералштаба. Његова делатност регулисана је „Уредбом о Главном ђенералштабу и о ђенералштабној струци“ од 10. априла 1920. године.
Као једног од четири одељења Главног ђенералштаба, задаци и обавезе Историјског одељења били су:
прикупљање, сређивање и проучавање података за историју наших ратова, као и израдa историје,
руковање ратном архивом и
управа над библиотеком Главног ђенералштаба, која је придодата овом одељењу.
Краљевско намесништво је 6. марта 1940. године прописало „Уредбу о Војном историјском институту“. Према уредби Историјско одељење је спојено са Војним музејом и формиран је Војноисторијски институт. Његови задаци, у односу на Историјско одељење, углавном су остали исти, с тим да је делокруг рада проширен и на прикупљање, чување и сређивање предмета „ратног материјала“ од историјске вредности.
Након краткотрајног Априлског рата 1941. године, слома Краљевине Југославије и капитулације њене војске, Историјско одељење престаје са радом.Наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ о организацији културно-просветног рада од 13. децембра 1944. године основан је Историјски институт за проучавање народноослободилачког рата.
Наредбом врховног команданта ЈА од 1. марта 1945. године, Историјски институт је преформиран у Одељење историјско и за ратне опите. У његовом саставу налазио се и Отсек архива који је имао задатак да прикупи сву ратну архиву од јединица НОВЈ, утврди шта су окупатори однели од војне архиве и предузме мере да се однето врати. Одељење историјско је средином 1946. године прво преименовано у Историјски институт ЈА, а од априла 1947. године у Војно-научни и издавачки институт.
У пролеће 1949. године назив је промењен у Војноисторијски институт при коме је оформљено Одељење архива са три одсека. Касније је Одељење архива названо Архив Војноисторијског института. Архив је 1971. године спојен са Централном архивом ЈНА и функционисао је под називом Војни архив Војноисторијског института.
Садашњи назив Војни архив понео је од јесени 2006. године када је уврштен у састав Института за стратегијска истраживања Сектора за политику одбране Министарства одбране Републике Србије. Јуна 2017. године Војни архив је заједно са Институтом за стратегијска истраживања прешао под Универзитет одбране Министарства одбране Републике Србије.